COLABORA CON NOSOTROS ---->

Busqueda

Búsqueda personalizada

NUEVO MATERIAL EN NUESTRO BLOGG VISITALO --->

Chistes en el Idioma mam de Guatemala (LA’STZEB’L TOJ Q'YOL MAM ))




Chistes en mam (LA’STZEB’L   toj q’yol mam)

ATzun  jun  maj   ex ti’nju’   wel  t-chej   tmanj  xi  t-ma’n  te   xwan  q’ob’etil  tu’k’e  chej, ja  tzalij Xwanj  jaxten   tib’aj   chej  akxtaq  neni  b’et   el  xob’  chej   te  jun  kan  toj  b’e, tel  li’pin    tuk’e tipumal okte’n ojqalil  kujxix.   Toj  junt  b’e  atz’u’n  tpon    te; jun  nma’, tla  i’kx  twe  jun  majx   xix  k’ul   tz’aq’  wel  ex   xwan  toj  nmal; kma’  atzu’n   q’aje  naq  nq’ub’ete

TZ’PETZA’N (Perdido)

ATI  toq  jun maj   chitzin   jun   xjal   maxtoq  nch’ujti    ti’j  jun  tk’wal    ex  kub’  tximan   tu  txi  tz’petzalte   toj  k’ul    namxtoq    tzun   txi  tz’petzab’aj    ex  kub’  tnab’en   txqan   chinaq’  tu’n  txi  tiq’in    qun  b’intltoq   tun  qa  kxel   qab’aj   tz’pettza’  a  tzun   te  tpon   q’ij  tu’n   txi  q’ob’aj    xi   q’inatzuntzu  te  tun  tkub’ tb’inchan   tib’e  xi’tzuntzu  tuk’i  tman, atzu  te  txi  tzyet    b’e  mi  otzqin  tun  ex  jawtz   tiq’in  jun jun  twitz     chinaq’  ex  b’a  kyej     t-xon  toj  b’e  atzu  kyxi’  lq’exi’x    xi  tma’n  te  chitzun  tyoya  tzalon    ma  chin  tz’alil    ik’ni  lay   tzik’  b’etiya    chin  tyonkuya   ajxi’  wuliye’   extzun  naqkx  tak’an   mojxpelo’    anjtz    mixjontl  pontl    atzu  xi tkayin    k’wal  min  ponxi   ex  tzajlpe   ti’j  b’e  ja   kyej tq’ona  jun jun   chinaq’   le’x  tul   tuja,  k’waltzute  tqan  iwiy   ul  a tzute  manb’aj   yajxi’tl  tulte  ex   tzaj  lpe  ti’j  b’e   ja  kyej  tq’ona  jun jun  chinaq’    le’x  tul  tuja    k’waltzute  tqan  Iwiy   ul a  tzute  manb’aj   yajxi’tl  tulte  ex  jaw  lob’ti   ti’j  k’wal  tqal   tu  nej  tul.

A  TUK’A  XIKY. 

Ana’   te’  ojtxi   chitzun   nq’umji   atoqte’   xiky    q’ilteju  taq  tuk’a   msat  ja’lo    ex  b’otz  chaq  toq  chkin  nyakxa’tlu   jalo  qun  ati   jun  maj  okyal   kyib’  msat  ex  xi tman  msat  te   xiky   q’aye   xawanku’  ch’i  tuk’aya   nmajinanxchaq   ch’iwe  atzun  chi  tkayinxya  jsen  chi  ka’yine  toj  ku  chitzun   xiky  te  ex  jaw tq’on  toj   twi’ misat     sajtzun  msatzunt    ex  ch’inaq  txi   lq’e     toj  k’ul  ex   jun  tky  numtz’aj  xi  lpe  xiky  ti’j   xjon   okyal  tu’n   piajx   kyej  tzuntz  tuk’a   xiky  ex   xi  qanin    te   tu’n  tajawja   ta’   tuk’aya    xi   tma’n  matxi  xi  talq’an  msat     ch’aj  xi  tma’n    tzajtzun  toj  twi’   t te   tajawtzu  ex  jaw  chliq’on  chkyin  qumx  majx kyej   tzakji   chkin  te   nimaq.

LEQ’IN   ELQ’AN (Ladrón Encontrado)
TOJ   TJA   XNAQ’tzb’il  xi’  a’lq’an   jun  k’ub’l  medi  teju  xnaq’tzal     xi  tqanin  kye  k’wal    alkye  xi  q’inte   xa’lu’x   in  tzaq’wi   nejana   kutzun  tjyo’n   winqin  tze    qun   winqin  k’wal  atitoq  xi  tzuntz  tq’on   kye  tkyaqil   tze   xi’  nqone  kye  ye’  junloqe, alkyete  ma   ch’iy    twe’  atzun  leq’ju ,tzaj  jun  k’wal    xi  alq’anteju    tk’ub’  ajxnaq’tzal  ku   tpink’un  jun  pix  tzze  kun  ku’  tximin   matxilo   chi’yju  we’.

TE   NA’X
Ati  te jun  maj   jun   xjal  ni  ntz  tq’inumal    axixtzun  jun na’j  atitoq  tja   naqtzun  b’a  tyajin   ek’qin    otakxix   tzik’x  tun   qxu   na’x  iktzunteju   ejaximin  extzun   ok,  epon  tja  jun  xjal     mixtix  ati    te  , atzun   tul  tq’ij   awal    xtanj  xjal  awalte  na’x , xi’x  poq’in   ex  nintz  awal   jaw, xtanj kayilte   toj kojb’il     mintzun  puaq  ok  te   xjal , ja  q’inumax, ex prowil  ti’j atzunte   xjal   q’inintoq   ok te  prow.   

JUN  JA  XJAL (Una Casa de Persona)

Toj  jun  kojb’il    chi  anq’in  jun  ja  xjal  a te manb’aj     wan  taq  te  tb’i     a  wan  oxe  taq  tk’wal   a  te  jun  xnaq’tzankye   ate   xnaq’tzan     b’an  ta’te’    tuntzun  a te mamate’    tk’wal  matxi   tka’yin   tu’m  elsen   tun   txnaq’tzan   ayetzun    kye  kab’e   (tel)   nchi   ximan  se’n   tu’mel   tu’n  kxnaq’tzan   naqtzun  aju  ch’ux    te’  jalo    tuntzun  ate   kyk’wal , mixti   nkanen    te  puaq   k’achb’il    kyoj   q’ij. 

NINTZ  PETZ  TUK’IL  XJAL (Tortuga Grande con una persona)

Noqx  tu’n  tpaj   jun   yab’il jun   xjal    xi  najal  toj  k’ul , b’ente   yab’il   xitzuntz  ub’il   tu’n   talun   kyim   tu’n  we’yaj   jun  q’ij  ok  qale    jun  nintz  petz    tu’n  ate    petz  lu  yab’taq   jun tqan   tzaj   laqj   tk’uju   xjal  ti’j    mixjun   kub’  tb’ion   te  tchi    xi  pe  ok  tq’anina’   tqana’  petz     b’entte  tqanu  petz   tu’n xjl.
Okxtzun  jun  q’ij    tzaj  miltz’uj  jumajtl   tlu  tajb’il   ti’  xjal, tzaj  jun  ky’ej  ti’j,mix  jun  tzaq’witl tu’n.
Nimxi’xu’  kyeq   ti’’j  tzajtzun   petzuntz    kub’   txima’n  mane   chin  ku  tq’anine   xjal  tej   yab’qintaqe   jalo  ilti’j  tu’n  txi   nkayine     we’ xjal      xi’ te  petz   jyol    titzaj   xjal  toj   k’ul   ex  etz    tiqan  toj  k’ul,  pon  q’lte   toj  tnam     tuk’il  jun   q’anil.

JUN   WNAQ    MTNYON  TE   JB’AL (Una Persona esperando la lluvia)

Atitoq  jun   wna,  qun  mitzulo   ya  junilete  ab’q’i  ntlaxixtoq  jb’al  eztu  wnaqin     toq  chi  melje   jtoj  tz’etz  tqanjb’al   atzunju  xjal  kub’ tximan   tu’n  txi  kayilte  jb’al toj   kyaj  ok  yal  tb’eyil  kyaj  tu’n  okx  tpon   e  xi  tkayin  eyeqe  anjtl   in  toq  kynk’unkib’   atípelo   aju  nijelb’aj  kye  anjtl   okx  jutzpaj    mixaluxte  te  tzaj  kayilte   etz   qitin  jun xb’alun   tu’n  qun  aju   najb’en   tu’n  tetz  tqan  qman jb’al  ok  xi  kb’in  tetz   tej tzaj  julin  jb’al  tzatzunte jb’altzuntz  tx’uk  jb’al  etzaj  melje  anjtl  tlatoqte   xb’alun  xi   kanb’aj   ti’j   xjal  ch’intltoq  telb’aj  toj   xb’alun  tej   tkub’  ti’j.
Aq’witzuntz  q’malte  kye  tk’wal  e  tchman  in  tzun  b’aj  tma’n  ex  in  kyim   tun   tpaj   min  okslan  te   qajaw.

SAQ   WIX (Gato Negro)

At  jun maj   toj  jun   tnom    najchaq   atitaq   jun  wix  saq  nq’intaq   tjunalx,  tu’n  o  taq  chib’aj  q’e ju  tuk’e.
Xitzuntz  jiolkq’e   t-kopitz  t-xik  tze    nqtzun   aju   tlaxju  knet  tu’n ,  b’et  betzuntz    te’  tziqte   ku   tutz’e   tzajtzunt  twatlj atzun  te  tjaw   sak’puj    tutz’le    taq  jun  xo’ j  tky’tz  jaw   xob’tzun   nimxix.
Kub’tzun  ojqelen  twitz   xo’j    naqtzun  aja   ikx   taq  tzun  te  xo’j   njyontaq jun   tuk’el   okxtzun   ponte  toj  tnab’   qa  aju  nim    txkup  jaku  taq  tz’ok  te   t-xkompit.

JUN  B’AN   WIX  EX  JUN   B’AN   TX’YAN  (Un buen gato y un buen perro)

   Chitzun, toj jun ja  ti  taq  jun  tal xjoq  qya  najli  junil  toj  jun ja  najchaq   mxluxte  kayilte qya  lu tlate te   tchmil  ex  mixtixte   jun  tal, okxi’xte  kayilte  jun tal   wix  ex  jun  tx’yan .
Jun q’ij  yab’tite  xjoq   qya   nti’x ntipantl  tun    tjawe’   b’inchal  twa   b’entx  tkyxe  twi  twatb’il.
Ayetzun  tx’yan  ex   wix   tzaj  jun  b’is  toj  kanmy     xi  tma’n   wix  te  tx’yan    ti’tzun   qse’  ti qajaw  ma  noqx  qo  k’ayil  te  tu’n  tkyim   qaj  nab’en   tzul  tyux  tuk’il   tu’n   ch’in  tal   eky   b’antzun  chite  tx’yan    qoya  jyolte  jun  tchi   e’ky’   te  qek’e  twi’ tzel  kyjawixa   xlajilte  twi’  tzaq’intzuwe  tzyulte.
Iktzuntz  xi   kb’inchanakye  se’n  b’aj  kyolin  ulte  tchi  kajaw   kyun   ex  ulte   tyux   tuk’ilju  xjoq  qya.



0 comentarios:

Publicar un comentario en la entrada

Mendez Loayes. Con la tecnología de Blogger.

visitors

free counters